Održana Šesnaesta drinska regata, tradicionalna manifestacija koja se organizuje u Bajinoj Bašti, ove godine zabeleženo rekordno učešće plovila i posada.

Tropski dan u Srbiji mnogi su juče iskoristili da se rashlade kraj reke Drine, ali uz roštilj i trubače. Tako je Drinom plovilo preko 20.000 ljudi, a među njima je bio i ministar policije Ivica Dačić, koji je iskoristio priliku da poseti i pograničnu policiju.

Revijalna Drinska regata održava se u znak sećanja na splavare, koji su nekada ovom rekom prevozili drva, robu i putnike. Zoran Petrović jedan je od splavara, koji danas prevozi obično visoke goste na ovoj manifestaciji.

“Pa u principu, kad se nauči ništa nije teško, ali s obzirom da vozite 20, 30 ljudi na splavu, onda je problem. Treba poznavati reku i znati kuda proći“, kaže Zoran Petrović, splavar.

Međutim, iako neiskusni mnogo je mladih koji uživaju u spustu niz Drinu, ne samo u čamcima već u raznim neobičnim plovilima, bilo da je reč o splavu ili čak – kadama.

Najzanimljiviji deo je svakako spust, koji ne može bez trubača, roštilja na vodi. A kada atmosfera proključa što od muzike, piva ili temperature, hladna Drina dobro dođe za rashlađivanje.

U svakom slučaju, Drinska regata okuplja svake godine sve više ljubitelja druženja na vodi i dobrog provoda tokom leta.

www.b92.net

TARA – Kada su pre pet godina Mileva (47) i Milan Davidović (49) odlučili da napuste civilizaciju i odmetnu se u divljinu, na Sokolinu na planini Tari, komšije i prijatelji otvoreno su im u lice rekli: “Pa, vi bre pukli ko zvečka!” Sada im, međutim, mnogi zavide, pre svega na slobodi u kojoj uživaju. A okruženi su izdašnom prirodom koja poseduje sve što im je potrebno za normalan, lep život koji teče opušteno, bez tenzija i trzavica. Na oko hiljadu metara nadmorske visine, svuda oko njih lekovito bilje, gljive, šumske jagode, šipurak, grožđe, divlje voće. Za sakupljanje plodova i spravljanje lekovitih čajeva, raznih salata, kompota, vodnjike od divljih jabuka i krušaka i izvorske vode, zadužena je Mileva. A Milan, mesi i peče, kako gosti i prijatelji koji ih posećuju kažu, čuveni Milanov crni hleb.
- Ovde je pravi mali zoološki vrt. Imamo koze, konje, zečeve, magarca, kokoške, paunove. Pravimo kozji, tvrdi sušeni sir, u povrtnoj bašti gajimo krompir, paprike, luk i drugo povrće. Kosimo livade, u sopstvenoj šumi pribavljamo ogrevno drvo. Stoci dajemo isključivo prirodnu hranu, bez koncentrata – priča Milan.
Svaki dan im je ispunjen raznovrsnim obavezama i radom koji često zahteva i veće fizičke napore ali se ni on ni supruga nijednog trenutka nisu pokajali zbog dobrovoljnog odricanja od komfora koji pruža život u gradu.
- Dugo godina živeli smo i radili u ugostiteljstvu u Nemačkoj. Po povratku u zemlju proveli smo izvesno vreme u Bajinoj Bašti a onda rešili da iz osnova promenimo način života. Na Sokolini smo kupili nekoliko hektara zemlje sa šumom koju smo krčili – kažu Milan i Mileva. Sagradili su dve kuće, dve štale i druge neophodne objekte. Jednu kuću sa apartmanima opremili su za izdavanje
Turisti često posećuju Davidoviće, želeći da ih lično upoznaju. Kada odlaze kažu da im zavide na hrabrosti.
- Jeste nam sada predivno, ništa nam ne nedostaje, mada u početku i nije bilo baš sve bajno – priznaju Davidovići. Zahvalni su ljudima koji su im pomogli, Zvonku Zariću iz Bajine Bašte za dovođenje struje, opštini za gradnju i čišćenje puteva, Siniši Milićeviću i Milovanu Mrđi iz Temerina koji im šalju hranu za životinje.

POKLONJENI KADET I MILKA
- Sve životinje smo kupili, izuzev psa Kadeta i magarice Milke. Ovčarski pas je poklon od izvesnog Bogića iz Vojvodine a magaricu smo dobili od gospođe Monike, Švajcarkinje, iz Društva za zaštitu životinja iz okoline Novog Sada – kažu Davidovići.

Ratomir Blanuša – Večernje Novosti