Povodom nastavka saradnje kompanije Telenor i prvog domaceg ekoloskog fonda Ekotopija, Telenorovi korisnici koji od 5. do 12. novembra potpisu ugovor dobice sertifikat kojim se potvrdjuje da su podrzali akciju posumljavanja Nacionalnog parka Tara.

Na ovaj nacin novi korisnici dobijaju priliku da usvoje drvo i obezbede njegovo dvogodisnje odrzavanje.

Nastavak saradnje sa Ekotopijom obelezice i nastavak akcije recikliranja starih mobilnih telefona.

Obelezavanju nastavka saradnje Telenora i fonda Ekotopija prisustvovali su Rade Momirov, pomocnik ministra zastite zivotne sredine i prostornog planiranja , Srdja Popovic, predsednik Skupstine Fonda Ekotopija, i Marek Slacik, izvrsni direktor marketinga i prodaje u Telenoru.

Održana Šesnaesta drinska regata, tradicionalna manifestacija koja se organizuje u Bajinoj Bašti, ove godine zabeleženo rekordno učešće plovila i posada.

Tropski dan u Srbiji mnogi su juče iskoristili da se rashlade kraj reke Drine, ali uz roštilj i trubače. Tako je Drinom plovilo preko 20.000 ljudi, a među njima je bio i ministar policije Ivica Dačić, koji je iskoristio priliku da poseti i pograničnu policiju.

Revijalna Drinska regata održava se u znak sećanja na splavare, koji su nekada ovom rekom prevozili drva, robu i putnike. Zoran Petrović jedan je od splavara, koji danas prevozi obično visoke goste na ovoj manifestaciji.

“Pa u principu, kad se nauči ništa nije teško, ali s obzirom da vozite 20, 30 ljudi na splavu, onda je problem. Treba poznavati reku i znati kuda proći“, kaže Zoran Petrović, splavar.

Međutim, iako neiskusni mnogo je mladih koji uživaju u spustu niz Drinu, ne samo u čamcima već u raznim neobičnim plovilima, bilo da je reč o splavu ili čak – kadama.

Najzanimljiviji deo je svakako spust, koji ne može bez trubača, roštilja na vodi. A kada atmosfera proključa što od muzike, piva ili temperature, hladna Drina dobro dođe za rashlađivanje.

U svakom slučaju, Drinska regata okuplja svake godine sve više ljubitelja druženja na vodi i dobrog provoda tokom leta.

www.b92.net

TARA – Kada su pre pet godina Mileva (47) i Milan Davidović (49) odlučili da napuste civilizaciju i odmetnu se u divljinu, na Sokolinu na planini Tari, komšije i prijatelji otvoreno su im u lice rekli: “Pa, vi bre pukli ko zvečka!” Sada im, međutim, mnogi zavide, pre svega na slobodi u kojoj uživaju. A okruženi su izdašnom prirodom koja poseduje sve što im je potrebno za normalan, lep život koji teče opušteno, bez tenzija i trzavica. Na oko hiljadu metara nadmorske visine, svuda oko njih lekovito bilje, gljive, šumske jagode, šipurak, grožđe, divlje voće. Za sakupljanje plodova i spravljanje lekovitih čajeva, raznih salata, kompota, vodnjike od divljih jabuka i krušaka i izvorske vode, zadužena je Mileva. A Milan, mesi i peče, kako gosti i prijatelji koji ih posećuju kažu, čuveni Milanov crni hleb.
- Ovde je pravi mali zoološki vrt. Imamo koze, konje, zečeve, magarca, kokoške, paunove. Pravimo kozji, tvrdi sušeni sir, u povrtnoj bašti gajimo krompir, paprike, luk i drugo povrće. Kosimo livade, u sopstvenoj šumi pribavljamo ogrevno drvo. Stoci dajemo isključivo prirodnu hranu, bez koncentrata – priča Milan.
Svaki dan im je ispunjen raznovrsnim obavezama i radom koji često zahteva i veće fizičke napore ali se ni on ni supruga nijednog trenutka nisu pokajali zbog dobrovoljnog odricanja od komfora koji pruža život u gradu.
- Dugo godina živeli smo i radili u ugostiteljstvu u Nemačkoj. Po povratku u zemlju proveli smo izvesno vreme u Bajinoj Bašti a onda rešili da iz osnova promenimo način života. Na Sokolini smo kupili nekoliko hektara zemlje sa šumom koju smo krčili – kažu Milan i Mileva. Sagradili su dve kuće, dve štale i druge neophodne objekte. Jednu kuću sa apartmanima opremili su za izdavanje
Turisti često posećuju Davidoviće, želeći da ih lično upoznaju. Kada odlaze kažu da im zavide na hrabrosti.
- Jeste nam sada predivno, ništa nam ne nedostaje, mada u početku i nije bilo baš sve bajno – priznaju Davidovići. Zahvalni su ljudima koji su im pomogli, Zvonku Zariću iz Bajine Bašte za dovođenje struje, opštini za gradnju i čišćenje puteva, Siniši Milićeviću i Milovanu Mrđi iz Temerina koji im šalju hranu za životinje.

POKLONJENI KADET I MILKA
- Sve životinje smo kupili, izuzev psa Kadeta i magarice Milke. Ovčarski pas je poklon od izvesnog Bogića iz Vojvodine a magaricu smo dobili od gospođe Monike, Švajcarkinje, iz Društva za zaštitu životinja iz okoline Novog Sada – kažu Davidovići.

Ratomir Blanuša – Večernje Novosti

Poznat je program Drinske regate 2009 koja se održava od 16 do 19 jula ove godine.

Opširnije možete pročitati na stranicama sajta  www.drina-reka.com

THE MOST FEST – snimci sa prošlogodišnjeg i spisak grupa za ovu godinu možete pročitati ovde

Video snimak Zaovina na planini Tari – 14. jun 2009. Veliko i malo jezero u Zaovinama i njihova okolina.

Nacionalni park Tara već tradicionalno organizuje i ove godine Kamp mladih rendžera. Kamp mladih rendžera ima jedinstven program na ovim prostorima. Boravkom u Kampu deca će provesti 7 nezaboravnih  dana  istražujući i čuvajući prirodno i kulturno bogatstvo nacionalnog parka.

Mladi rendžeri kroz niz edukativnih , rekreativnih aktivnosti i igara na sasvim novi način istražuju prirodu.

Deca u kampu će:

Biti pod neprekidnom pažnjom naših stručnih saradnika

Imati medicinski nadzor

Od dece se očekuje da poštuju program rada i lica koja će se sve vreme brinuti o njima.

Važno je da se upoznate sa infromacijama o ovogodišnjem kampu:

Deca su smeštena na Mitrovcu
Grupe imaju po 18 učesnika
Ishrana je organizovana u Dečijem letovalištu Mitrovac
(3 obroka +2 užine)
Roditelji su obavezni da dovedu decu na Mitrovac
Svako dete učesnik kampa dobija sledeći materijal
(majicu, kačket, mapu i radne listove)

Da bi ste se prijavili za kamp neophodno je da popunite prijavu za dete sa
osnovnim podacima i svojim potpisom da izrazite slaganje sa svim što je izneto.

Više o Kampu mladih rendžera pročitajte na sajtu Nacionalnog parka “Tara”

“Za nas je ovo pravo otkrovenje. Prvi put letujemo ovde i more nas više nece videti. Zašto bismo išli kad na 200 kilometara od Beograda imamo nešto lepše od mora“ – ovo je samo jedan od komentara koji se prošlog leta mogao cuti na jezeru Perucac.I zaista, slobodno možemo reci da je jezero Perucac more Srbije. Prozirno cista voda, uredjena pontonska plaža, pedaline, suncobrani, ležaljke, kokteli na plaži, sunce, kupanje, zabava… A kome to nije dovoljno može uživati u izletima u NP Tara, vožnji brodicima kroz živopisni kanjon Drine, posetiti reku dugu godinu dana, spustati se camcima niz Drinu, nadmudrivati se mladicom, lipljanom, pastrmkom na Drini, ili sa džinovskim jezerskim somovima, ili pak ucestvovati u nekoj od mnogobrojnih letnjih manifestacija: Danima mladice ili nadaleko cuvenoj Drinskoj regati. Kada svemu tome pridodate i ljude koji vole da im se dodje u goste, dobijate savršeno letovanje. Probajte i vi, osetite leto i harmoniju vode na srpskom moru.

Izvor: Sportsko-turistički centar Bajina Bašta

Drinska regata Bajina Bašta

Održana prva sednica Organizacionog odbora Drinske regate Bajina Bašta 2009. Na sednici je bilo dosta zanimljivih predloga za popunu programa koji ce pratiti Regatu. Pripremljen kostur programa. Sednica je održana u cetvrtak i ucešce u radu uzelo je 30-ak clanova OO. U ovom momentu, sa sigurnošcu se moze reci da ce program ovogodišnje Regate trajati od 16. do 18. jula. Prvog dana bice odrzane Igre bez granica na jezeru Perucac, drugog dana Takmicarska tregata a treceg finalnog dana Revijalna regata. U petak i subotu u vecernjim satima organizovace se koncerti na izletistu Raca, u okviru MOST FESTA.  Pored toga na gradskom trgu bice uprilicen i mini sajam meda, suvenira i proizvoda domace radinosti, kao i zlozba fotografija našeg poznatog fotografa Dragoljuba Zamurovica. U toku su razgovori o jos nekim aktivnostima koje ce biti deo programa.

Na sastanku je bilo reci o organizacionim zaduzenjima a pojavio se i veliki broj novih ideja za popunjavanje programa kao: Takmicenje u preplivavanju jezera, Egzibicioni skokovi sa mosta, Takmicarska regata zabavnog karaktera itd.

Izvor: Sportsko turistički centar Bajina Bašta

Odavno ni traga ni glasa o satelitski praćenom medvedu iz Nacionalnog parka „Tara”, a zbog besparice je u međuvremenu čitav projekat zaustavljen

Poslednji put lociran kod Han Pijeska

Ko zna dokle je stigao medved Miloje iz Nacionalnog parka „Tara”, prvi satelitski praćeni medved u Srbiji, jer mu se odavno, dok je tumarao po bosanskim planinama, svaki trag izgubio. A ubrzo s Milojevim nestankom zastao je i čitav ovaj poduhvat praćenja stanja populacije medveda na području planine Tare, gde ih je u rezervatima već četrdesetak, najviše u državi. Besparica je taj projekat, i te kako koristan naučnicima, ozbiljno ugrozila.

Sve je počelo 2006. godine kad je u Nacionalnom parku „Tara” u saradnji sa beogradskim Biološkim fakultetom utemeljeno praćenje kretanja medveda uz pomoć satelita, prvi put na Balkanu. Stranci koji su ovde dolazili čudili su se da takav nivo brige o retkim životinjama postoji i kod nas. Čast da prvi dobije satelitsku ogrlicu imao je mrki medved nazvan Miloje. „Markirali” su ga ogrlicom u kojoj je baterija koja traje oko dve godine i vratili ga u prirodu.

Miloje je bio vrlo pokretljiv, mimo svih očekivanja naučnika za noć je prelazio desetine kilometara, u tri države boravio, od Tare stizao sve do Raške na jug i Han Pijeska na zapad.

– Pretprošle zime iznenada je nestao signal sa Milojeve ogrlice. Nalazio se kod Han Pijeska i mislili smo da se sklonio u neku pećinu, da prezimi. Dešavalo se katkad da mu se privremeno gubi trag, pa bi signal potom stizao. Zato smo čekali proleće s nadom da će opet biti „u dometu”. Ali, vreme je prolazilo, a od Miloja ni traga. Moguće je da mu je spala ogrlica, ili da je baterija zakazala. Možda ga je neko i odstrelio… Raspitivali smo se svuda o medvedu sa ogrlicom, ali ništa nismo saznali – kaže za naš list Marijana Josipović, biolog u Nacionalnom parku „Tara”.

Posle Milojevog nestanka čitav projekat je stao. Ne zbog sudbine tog medveda, već usled besparice. A bilo je planirano da traje pet godina i da svake godine po jedan medved bude „markiran” za satelitsko praćenje. Sada u Nacionalnom parku „Tara” očekuju pomoć i razumevanje države da projekat kojim smo se u okruženju ponosili ne bude prekinut. Dok je Miloje praćen, istraživači su došli do značajnih saznanja, ali i do zaključka da granice ovog nacionalnog parka nisu dovoljne za zaštitu medveda, već da je potrebna šira, međuregionalna akcija.

Branko Pejović

Jezero Perućac

Blic

Država mora maksimalno da pomogne u čišćenju jezera i celog Nacionalnog parka „Tara”, jer su ovo jedni od najlepših predela u Srbiji, izjavio je Oliver Dulić, ministar za zaštitu životne sredine, obilazeći jezero Perućac i nacionalni park.

- Ovo je najbolji primer zašto nam je akcija „Očistimo Srbiju” bila neophodna. Ako želimo razvoj zasnovan na prirodnim resursima, onda te resurse moramo da čuvamo. Na ovo prelepo jezero niko neće doći, ako po njemu plivaju tone otpada – izjavio je Dulić nakon obilaska jezera Perućac. Miloje Savić, predsednik opštine Bajina Bašta, i Boban Tomić, direktor NP „Tara”, ministra Dulića su upoznali da se svake godine u jezero Perućac slije gotovo svo smeće iz gornjeg toka Drine i pritoka.

- Mi već godinama iz jezera izvadimo više od 5.000 tona otpada. Opštinski budžet za to izdvaja oko 20.000 evra svake godine. Nadamo se da ćemo uz pomoć države, u dogovoru sa BiH i Crnom Gorom taj problem uspeti trajnije da rešimo – rekao je predsednik Savić.

Ministru su predložene i konkretne akcije.

- Od sredstava predviđenih za akciju „Očistimo Srbiju” očekujemo da ćemo dobiti oko 4,5 miliona dinara za čišćenje jezera Perućac, cele planine Tare, na kojoj će biti postavljeno još oko 40 kontejnera. U planu nam je i da pored brane HE „Bajina Bašta” postavimo presu za plastični otpad i drobilicu za drveni čips. Time bi efikasnije rešili uklanjanje otpada i to na komercijalnoj osnovi – rekao je Boban Tomić, direktor NP „Tara”.

Ministar Dulić je podržao sve predložene planove i akcije, i najavio dogovor tri države oko rešavanja problema smeća u Drinskom slivu.

- Krajem maja u hotelu „Omorika” će se održati Drinska konferencija na nivou ministara ekologije. Očekujem da ću tada sa kolegama iz BiH i Crne Gore napraviti konkretne dogovore oko zaštite ovog, nesumnjivo jednog od najvrednijih prirodnih resursa u ovom delu Evrope – rekao je ministar Dulić.

Problem sa lizolom

Problem sa lizolom je samo jedan od mnogih koje smo nasledili. Trenutno možemo samo da ga odlažemo na privremene lokacije, a trajno ćemo ga rešiti tek kad napravimo trajne lokacije za bezbedno uništavanje, uz pomoć sredstava EU.