Osnovna odlika sliva Drine jeste njegovo bogatstvo atmosferskom vodom, jer u proseku godišnje prima nešto više od 1.000 mm padavina.
Za vodne osobine Drine karakteristična je i činjenica što protiče kroz tri padavinske zone; dolazi iz oblasti visokih planina, koje su pod uticajem mediteranskog padavinskog režima, potom teče zonom kontinentalnog padavinskog režima i završava u oblasti kontinentalno-stepskih kiša.
U gornjem toku, do Lima, od koga dobija tačno trećinu svojih voda, proticaj Drine zavisi od proticaja njenih sastavnica, Tare i Pive.
U srednjem i donjem toku, Drina više nema tako moćnih pritoka i njen vodni režim prvenstveno zavisi od prirodnih uslova. Najviše padavina izlučuje se u maju i junu, a najmanje u februaru. Kako su mnoge planine u slivu Drine više od 1.000 m, to je na njima udeo snega u godišnjoj sumi padavina veći od 50%. U snežnom pokrivaču akumulirana je velika količina vode i zato je uticaj snežnica na vodni režim Drine izuzetno veliki, pa su najveći proticaji, po pravilu, s proleća, u aprilu i maju.
Zbog velikih padavina u pojedinim periodima, naročito kada počne otapanje snega, obično praćeno jačim kišama, Drina zna da se izlije iz svog korita, najčešće u donjem toku, nizvodno od Zvornika.Usled relativno velikog nagiba, voda počne brzo da otiče, pa dolazi do poplava u delu Mačve i Semberije.
Od ukupne dužine toka Drine, danas jednu trećinu (115 km) čini jezero. Time je dolina Drine dosta izgubila od svoje lepote, ali se dobilo na drugoj strani: bolje je iskorišćena hidroenergija; smanjene su opasnosti od poplava itd.